ŠKOLA ZA DRUGOG
Povodom velikih jubileja: 1700 godina od donošenja Milanskog edikta i 1150 od slovenske misije sv.Ćirila i Metodija, Zemunska gimnazija u saradnji sa Manastirom Svetog arhangela Gavrila u Zemunu organizuje tribinu "Škola za drugog". Svakog utorka, u naredne dve godine, s početkom u 19 časova, u Svečanoj sali škole razmatraće se neko od problemskih pitanja savremenog čoveka, a odgovore će pokušati da daju značajni ljudi iz kulturnog, naučnog i javnog života.
Pozivamo sve roditelje, bivše i sadašnje đake, sugrađane i prijatelje škole da nam se pridruže u tribini.
O SEKSUALNOSTI
Tema:O seksualnosti
Vreme: utorak, 27.12.2011 u 19.15
Mesto: Svečana sala Zemunske gimnazije
Gost - predavač: teolog Rastko Jović
Razgovor organizovala: Sanja Štrbac, prof. srpskog jezika i književnosti
Autor teksta: Jovana Nikić, prof. ruskog
Organizatori: Zemunska gimnazija i Manastir Sv. Arhangela Gavrila Zemun
I Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu...
Za to će ostaviti čovek oca svojega i mater svoju, i prilepiće se ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.
Navodeći citat iz biblije započnje svoje izlaganje teolog, Rastko Jović i objašnjava da Bog, nakon što stvori čoveka ne kaže da je za njega najvažnije da ima decu, već da nije dobro da čovek bude sam i zato mu stvara ženu.
- Dakle svaki čovek traži svoju drugu polovinu, svoju ljubav i odnos sa suprotnim polom jer mu je to najpotrebnije. Prva veza čoveka, kako biblija uči, nije sa roditeljima nego upravo sa višom silom, sa Gospodom Bogom jer ga On stvori, a zatim je veza sa suprotnim polom. Muškarac i žena su saputnici u spasenju i putu ka Bogu. Samo sjedinjeni, oni su ikona Božija. Na važnost braka i bračne ljubavi ukazuje Sam Isus Hristos, projavljivanjem prvog Svog čuda na svadbi u Kani Galilejskoj, pretvorivši vodu u vino. Time Hristos blagoslovi brak, ljubav, svadbeno veselje, radost. Muškarac i žena preko duhovne ljubavi dolaze i do telesne, odnosno do psiho - fizičkog jedinstva, kao krune ljubavi. Ljubav i seksualnost moraju da idu zajedno. U Starom Zavetu u Pesmi nad pesmama opisana je žudnja i ljubav devojke koja čeka svog voljenog. Mnogi svetitelji su govorili o svetoj bračnoj postelji i da onaj ko ima seksualni odnos sa bračnim drugom nije time ukaljan, treba i može posle odnosa da ide u crkvu. Ne postoji nekompatibilnost izmedju pričešća i seksualnog jedinstva. Sveti Jovan Zlatousti je govorio da su muškarac i žena sjedinjeni ikona Božija. – navodi naš teolog Rastko.
Među prisutnima na tribini ima i đaka zemunske gimnazije. Jedna učenica prvog razreda se interesuje mogu li njeni vršnjavi da dožive takvo jedinstvo ljubavi?
- Za ljubav je pre svega potrebna zrelost, odgovornost .Čovek mora da prevaziđe samog sebe i svoje potrebe i da se zagleda u drugog. Hrišćanska ljubav podrazumeva dijalog a ne monolog, zanemariti sopstvene potrebe i uvažiti potrebe drugog. Monolog je svojstven infantilnim osobama a dijalog zrelim ljudima, sposobnim da vole. Drugu osobu treba da vidimo kao ličnost a ne kao telo. Seksualnost se danas doživljava kao roba, ona se prodaje a ne bi smelo, jer je ona velika vrednost svakog čoveka.
-Kako monasi žive sami?- interesuje se jedan od prisutnih gostiju.
- Mirjani teško mogu da shvate monaški život. Monasi su svoju seksualnost preobrazili u žudnju za Bogom i ljubav prema Njemu. Oni su uvek u molitvi. Apostol Pavle savetuje i nas mirjane, da se molimo neprestano, a da se muškarac i žena razdvajaju samo po dogovoru. Iz toga sledi da i vodjenje ljubavi treba da bude uz molitvu.
Na kraju naš teolog kaže da je nemoguće shvatiti hrišćanstvo ako ne živimo u ljubavi. Treba da težimo ljubavi i braku koji su dar Božiji.
SAVREMENI KONCEPT TRANSFUZIOLOŠKE MEDICINE
Tema: Savremeni koncept transfuziološke medicine
Vreme: utorak, 20.12.2011 u 19.15
Mesto: Svečana sala Zemunske gimnazije
Gosti - predavači: prim. dr sci. Vesna Libek, dr Andrijana Kulić, dr Ivana Simić i dr Jelena Đurđević
Razgovor organizovala: Sanja Štrbac, prof. srpskog jezika i književnosti
Video: istorijsko -dokumentarna sekcija
Organizatori: Zemunska gimnazija i Manastir Sv. Arhangela Gavrila Zemun
VIDEO
ŠTA SE DOGODILO POD DRVETOM SAZNANJA DOBRA I ZLA?
Tema: Šta se dogodilo pod drvetom saznanja dobra i zla?
Vreme: utorak, 13.12.2011 u 19.15
Mesto: Svečana sala Zemunske gimnazije
Gost - predavač: Zoran Jelisavčić, asistent Pravoslavno-bogoslovskog fakulteta u Beogradu
Razgovor organizovala: Sanja Štrbac, prof. srpskog jezika i književnosti
Fotografije: Gavrilo Rafajlović I-10
Organizatori: Zemunska gimnazija i Manastir Sv. Arhangela Gavrila Zemun
KNJIGA KAO PSIHOTERAPIJA
Tema: Knjiga kao psihoterapija
Vreme: utorak, 06.12.2011 u 19.15
Mesto: Svečana sala Zemunske gimnazije
Gost - predavač: Mirjana Bobić Mojsilović, novinar i pisac
Razgovor organizovala: Sanja Štrbac, prof. srpskog jezika i književnosti
Autori teksta: Nikolić Irena I-8 i
Stanić Svetlana I-10; mentor Jovana Nikić, prof. ruskog
Organizatori: Zemunska gimnazija i Manastir Sv. Arhangela Gavrila Zemun
- Pišem, zato što nemam 40 evra da plaćam psihoanalitičara - kaže naš novinar i pisac Mirjana Bobić Mojsilović. Ona savetuje da svi pribegnemo ovoj metodi lečenja sebe. Mirjana veruje da su svi ljudi koji mnogo čitaju potencijalni pisci.
- Obzirom da su žene u većem procentu konzumenti knjiga danas ima sve vise ženskih pisaca. Ljudi koji čitaju su srećniji. Čitanje, ali i pisanje donosi ljudima ne samo sreću, već i unutrašnje zadovoljstvo i beg od stvarnosti, depresije i monotonog života. Sve naše tuge i nepravde koje doživljamo najbolje se leče kreativnim radom. Pisci su bog u malom, oni stvaraju likove plavih ili crnih očiju, dobrih ili loših osobina, srećnih ili nesrećnih sudbina. Pisci stvaraju nove svetove.
Kao potvrdu tog svog stava uzima za primer devojku, koja je pobedila na konkursu kratke antidepresivne priče, koji je organizovala Mirjana Bobic Mojsilović. Konkursu se odazvalo vise od 800 autora. Pobedniku je uručena nagrada u novčanom iznosu od 500 evra. Novac je uložila u kupovinu kompjutera, na kome će ubuduće pisati. Dakle, kao što je i sama pobednica konkursa rekla priča koju je napisala joj je promenila zivot, ona se prvi put ostvarila kao pisac i želi da nastavi i dalje da piše. Mirjana je pružila mogućnost mnogim ljudima koji pišu da pokažu drugima svoja razmišljanja i utoliko je ovaj konkurs bio važan za sve učesnike. Ova knjiga je našla svog izdavača, mnogi do sada nepoznati autori su u ovoj knjizi objavili svoje priče i danas se ona može naći u prodaji. Napisana je u vedrom duhu i služi bukvalno kao lek od depresije. Izdaje se bez recepta, koristi što češće i ima neograničen rok trajanja - kako tvrdi Mirjana.
Ako želite da pišete morate da ugasite televizor, da isključite radio i internet, da se osamite. Čovekova snaga se meri po tome koliko je u stanju da bude sam. Biti sam znači biti svestan sebe i ljudi oko sebe. Čitanjem i pisanjem treba da pobedimo ''Velikog brata'', koji kaže - budite zveri u areni i bicete novčano nagrađeni. Drustvo nastoji da nas kontroliše i oduzme nam slobodu, ali zato nam ostaje sopstvena sloboda. Ne smemo dozvoliti da nam uzmu vreme, jer će nam tako uzeti i knjige, slobodu, ljubav i konačno uzeće nam zivot. Televizor i internet nas udaljavaju od prijatelja i lekovitog razgovora. Nekada, nije postojala psiho terapija, niti savetovališta, postojali su samo prijatelji, ispovest i razgovor sa svestenikom. Razgovor je ključ u rešavanju problema i nedoumica. Izlazak iz problema treba tražiti u umetnosti i ne treba se plašiti prepuštanju umetnosti. Ni čega se ne treba plašiti, čak ni grešaka, jer život znači grešiti, ispravljati se i krenuti ka novoj grešci - misli naša novinarka i pisac Mirjana Bobić Mojsilović.
Tribinu je završila savetom da pišemo, čitamo, slušamo muziku, bavimo se kreativnim poslovima, jer nas to ispunjava i određuje kao osobe.
ROKENROL KAO PUT DO DRUGOG
Tema: Rokenrol kao put do drugog
Vreme: utorak, 29.11.2011 u 19.15
Mesto: Svečana sala Zemunske gimnazije
Gost - predavač: Zoran Kostić Cane
Razgovor organizovala: Sanja Štrbac, prof. srpskog jezika i književnosti
Autor teksta: Jovana Nikić, prof. ruskog
Fotografije: Olga Trifunović I-9
Video: istorijsko - dokumentarna sekcija
Organizatori: Zemunska gimnazija i Manastir Sv. Arhangela Gavrila Zemun
Pesma je dobra onoliko koliko sebe otkriješ u njoj
Ovim rečima otvara tribinu i svoje neformalno izlaganje Zoran Kostić Cane, pevač popularnog rock 'n' roll benda Partibrejkersi.
- Kada čovek počne sebe da spoznaje onda on ima potrebu i drugome da se pokaže. Da bismo znali ko smo, moramo da se odredimo. Što se čovek iskrenije i dublje otkrije kroz muziku, bolju pesmu stvara. Pesma čak i kada je umna i misaona a ne otkriva osećanje, gola je. Razume se, jedna pesma, makar i istinita ne može svima da se dopadne ali dobra pesma odeleva vremenu i nikada se ne završava.
Jedno od mnogobrojnih pitanja koja mu postavlaju posetioci tribine je gde nalazi inspiraciju, na koje Cane odgovara da je insiracija svuda oko njega; u ljubavi, u drugom čoveku u osećanju slobode.
- Mi smo stvoreni za ljubav i naše prirodno stanje je da volimo. Samo kada nas ljubav vodi mi možemo da stvaramo. Čovek koji je otrovan mržnjom uskraćen je za stvaralaštvo, jer loše osećanje vlada njime i tada postaje nespokojan i ne može da se preda lepim, kreativnim stvarima. Uslov za stvaralački rad svakako je i sloboda - ističe naš čuveni muzičar i dodaje da sloboda nije kada ideš gde hoćeš i radiš šta želiš a nikome za to ne polažeš račune, kako neki ljudi misle.
Pitamo ga kako on doživljava slobodu.
- Sloboda je borba za dušu. Biti slobodan podrazumeva mirno spavati a to znači ne davati dušu u zalagaonicu. Ona nam je najvažnija jer tamo gde idemo ne teba nam ništa sem odgovora i očuvane duše. Sloboda znači i biti slobodan od medija, interneta, telefona. SMI danas, naročito mladima pored toga sto oduzimaju slobodu mišljenja oduzimaju i vreme i mogućnost da ostanu sami sa sobom i porazgovaraju sa sobom i preispitaju se. Umesto toga puštaju da im mišljenje oblikuju drugi, i da njima vladaju oni koji ne mogu da vladaju sobom. Ranije generacije kada bi odlazile negde u goste, gledali bi šta u kući, koju su posetili ima od knjiga i ploča. Danas to nije slučaj. Danas klinci malo čitaju, zato idu na internet - objašnjava Cane.
Neko iz publike traži reč i pita da li slobodan umetnik ima veću slobodu od ostalog sveta.
- Sloboda jeste imati rock 'n' roll bend. On doduše ne donosi sigurnost koju pruža stalno radno mesto. Sloboda i sigurnost ne idu zajedno. S druge strane ljudi traže sigurnost, iako ništa nije sasvim sigurno- misli Cane.
Na kraju ove lepe tribine preporučuje svim posetiocima da neguju pozitivne misli, da ne očekuju previše od drugog, već da sami pružaju osmeh i humor koji su velika vrednost života – Ko ne zna da se šali, nešto mu fali- šaljivo završava Cane.
O STAROSTI I STARENJU
Tema: O starosti i starenju
Vreme: utorak, 22.11.2011 u 19.15
Mesto: Svečana sala Zemunske gimnazije
Gost - predavač: prof. dr Vesna Smiljanić
Razgovor organizovala: Sanja Štrbac, prof. srpskog jezika i književnosti
Autor teksta: Bogdan Radičić I -10; mentor Jovana Nikić, prof. ruskog
Organizatori: Zemunska gimnazija i Manastir Sv. Arhangela Gavrila Zemun
U utorak, 22.11.2011. u svečanoj sali Zemunske gimnazije održana je još jedna tribina u okviru ciklusa Škola za drugog. Ovog utorka, na temu “Starost i starenje”, govorila je Vera Smiljanić, psiholog, profesor Filozofskog fakulteta. Kroz lepo predavanje u opuštenom ambijentu dobili smo odgovore na mnoga pitanja u vezi sa temom.
Profesorka je otvorila tribinu iznošenjem zabluda i predrasuda o starim ljudima. Naime, prema naučnim istraživanjima sledeće tvrdnje su netačne:
- stari ljudi najčešće žive sami
- dementni su
- nisu efikasni
- žive u domovima
- nemaju seksualne odnose
- društveno su izolovani
Međutim, mnogi ljudi veruju da je tako. Jednu od predrasuda, vezanu za kreativnost, demantovala je čvrstim naučnim dokazima, i navela da su, recimo, kod filozofa i književnika najbolja ostvarenja dolazila upravo u poznim godinama života. Povelo se pitanje i o diskriminacija starih. Kao očigledan primer navela je osvrt na odnos njene struke, psihologije, prema starima. Naime, tek pre četrdesetak godina razvojna psihologija je počela da se bavi starim ljudima. Inače, nema mnogo knjiga, ni iz jedne oblasti, koje pišu o starima. Medjutim, nije samo nauka ta koja diskriminiše stare ljude. Društvo, i pre svih, porodica, takodje, vrše diskriminaciju. Penzionisanje, uzeto kao najdramatičniji dogadjaj prilikom starenja je na ovoj tribini posebno razmatrano. Profesorka nam je predočila i pet osnovnih načina, modela ponašanja, kojima ljudi pribegavaju kada se suoče sa, kako ju je ona nazvala, “socijalnom smrću”. To su - konstruktivno, zavisno, odbrambeno, gnevno ponašanje i ono, koje karakteriše mali broj ljudi, a koje podrazumeva projavljivanje mržnje, kako prema drugima, tako i prema sebi.
Najbolje prilagođeni su ljudi koji krenu konstruktivnim putem: oni su socijalno aktivni, nastavljaju rad u struci, imaju pozitivan odnos prema prošlosti, a bez straha gledaju na budućnost.
Oni koji mrze sami sebe su im kontrast: usamljeni su, dosta im je života, smatraju da je ceo njihov život promašaj i ne bi ga ponovili.
Spomenula je takodje da se svi ljudi plaše starosti, dok se smrti plaše samo oni koji nisu u životu ispunili ono što su želeli.
Sama publika je dala potvrdu ovoga, s obzirom na to da su tribini prisustvovali i najmladji učenici ove škole, ali i ljudi u dubokoj starosti. Pitanja su se redjala, i izgledalo je da su predavač i publika našli zajednički jezik. Najviše su razmatrana pitanja odnosa prema starima. Zaključak je da su starima, kao i svima nama, potrebni pažnja, ljubav i nega.
Predavanje je zatvoreno kratkim rezimeom: iako starost predstavlja opadanje, u fizičkom i psihičkom smislu ( činjenica je da starimo još od rodjenja); pored svih predrasuda da je starost mučna, ona ima svoju lepu stranu. Starost treba shvatiti kao deangažovanje, kao odmor od dugog i napornog života. Profesorka napominje svima, koji ulaze u starost: “Upotrebljavajte mozak,vežbajte ga, kako ga ne biste izgubili”.
KORENI LJUDSKE AGRESIVNOSTI
Tema: Koreni ljudske agresivnosti
Vreme: utorak, 15.11.2011 u 19.15
Mesto: Svečana sala Zemunske gimnazije
Gost - predavač: dr Žarko Korać, psiholog i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Razgovor organizovala: Sanja Štrbac, prof. srpskog jezika i književnosti
Autor teksta: Jovana Nikić, prof. ruskog
Fotografija: gđa Rada Marjanović, ljubitelj i prijatelj tribina
Organizatori: Zemunska gimnazija i Manastir Sv. Arhangela Gavrila Zemun
Sve velike religije i filozofije učile su i danas uče čoveka da pronađe mir i sklad prvo u svojoj duši, a zatim i u svetu koji ga okružuje. Ne postoji ni jedno ljudsko društvo, religija niti uredenje, koje podržava nasilje čoveka nad čovekom. Ipak, nasilja ima na svakom koraku i danas, u trećem milenijumu.
-Ni u jednom društvu, državi ili verskoj zajednici ne može se čuti da je poželjno ubiti- kaže dr Žarko Korać, psiholog i profesor Filosofskog fakulteta Univreziteta u Beogradu- Svuda u svetu postoji težnja da se jedna od Božijih zapovesti poštuje. Uprkos tome, kada se osvrnemo na istorijske događaje i na svakodnevnicu često se zapitamo kako je uopšte moguće da se tolika agresivnost pojavljuje u civilizovanom društvu. Agresivnost često ne dolazi od nas samih, ali je mi nesvesno podržavamo odnosno učestvujemo prećutno u njoj ne protiveći joj se otvoreno. Da li iz straha ili iz sklonosti da prepustimo stvar drugima, mi se ne mešamo.
U svečanoj sali Zemunske gimnazije na tribini pod nazivom “Koreni ljudske agresivnosti” učenici Zemunske gimnazije i brojni gosti dobili su još jedan savet za život bez zla i mržnje. Ovom prilikom održana je još jedna u nizu tribina u serijalu “ Škola za drugog”. Dinamično i zanimljivo predavanje na široku temu održao je dr Žarko Korać, psiholog i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Na tribini su se nizala pitanja: Odakle nastaje razorna sila u čoveku? Da li kod životinja postoji agresija? Koliko smo svesni da svakodnevnim neumesnim šalama povređujemo druge? Na početku skupa profesor Korać je prisutnima postavio ova i slična pitanja, navodeći na razmišljanje.
-Agresija unutar svoje vrste postoji samo kod čoveka. Drugim bićima je dovoljno da imaju hranu i prebivalište pa da budu spokojna, a jedino čovek može postići i bogatstvo i uspeh, a opet nezahvalno da projavljuje agresiju i zlo ponašanje prema drugom. Životinje se uvek bore oko teritorije, plena i ženke. Ali, kada se u borbi jedan vuk preda, vuk pobednik nikada neće ubiti pobeđenog, iz prostog razloga što je cilj postignut. Dakle, borba je bila svrsishodna. Životinje imaju takozvani kočeći mehanizam, one će se zaustaviti, neće ubiti, dok je kod čoveka drugačije- objasnio je profesor Žarko Korać.
Čovek ponekad i nesvesno povređuje druge. Da li agresija nastaje kod čoveka samo kada su njegove potrebe osujećene kako neke teorije uče ili pod uticajem društvene sredine, medija od kojih dobijamo rđave primere, ili je, možda izvor agresije u nagonu, kako je to otac psihoanalize, Frojd, rekao- pitanja su koja i danas muče stručnjake širom sveta.
Nema opravdanja za agresiju jer ona je uvek posledica neke prethodne, manje ili više vidljive. Profesor Korać je savetovao prisutne da agresiju treba da izbegavaju odnosno da je se odreknu jer ona nikome ne donosi dobro i samo stvara novu. Sledeći put kad budemo bili ljuti, pouka je za sve srednjoškolce, umesto da udarimo nekog ili ga verbalno povredimo, savet je koji se mogao čuti je da uzmemo opremu za trening i izaći na trcanje dok ljutnja ne prođe. Zdravije je za nas, a bezbolnije za druge.
BITI HRIŠĆANIN U SAVREMENOM SVETU
Tema: Biti hrišćanin u savremenom svetu?
Vreme: utorak, 08.11.2011 u 19.15
Mesto: Svečana sala Zemunske gimnazije
Gost - predavač: Dragana Drinčević, dipl. teolog
Razgovor organizovala: Sanja Štrbac, prof. srpskog jezika i književnosti
Autori teksta: Učenici I10 : Anastasija Gavrilović , Svetlana Stanić , Bogdan
Radičević, Gavrilo Rafajlović
Organizatori: Zemunska gimnazija i Manastir Sv. Arhangela Gavrila Zemun
Zemunska gimnazija je u utorak, 8.11.2011. godine, u okviru tribine Škola za drugog koju organizuje u saradnji sa manastirom Sv. Arhangela Gavrila u Zemunu, ugostila Draganu Drinčević, dipl. teologa. Ona je govorila na temu: Biti hrišćanin u savremenom svetu.
Danas većina ljudi teži zapadnom načinu života. Taj savremeni život podrazumeva ispunjavanje naših potreba savremenim metodama, blagodetima savremenih civilizacija. Ali, kakav god da je svet u kome živimo napustićemo ga. Kako onda živeti što bolje? Kako živeti u ovom svetu i biti dobar, pošten, zadržati ljubav i saosećanje za onog pored sebe? Čudno je to da nas osobe koje nas najviše vole uče da treba živeti samo za sebe i da tuđa briga nije naša. Ljudi čuvaju svoj autoritet, kriju svoje mane, svoj kukavičluk. Caruju egoizam i individualizam. Ljudi počinju selektivno da vole. Ne razumeju da je samo postojanje dar i gube svest i zahvalnost. Kakav god život da živimo jednom ćemo se zapitati da li je lažan. Da li volimo svet u kome živimo ili smo samo eksponati i sejemo seme laži? Kada radimo ono za šta smo stvoreni, osećamo spokojstvo. Mi smo tu zbog drugih, biti čovek znači biti čovek za drugoga. Kada čovek ima vere, sve drugo se lakše podnosi.
Nakon izlaganja usledila je diskusija na kojoj su se mogla čuti neka od navedenih pitanja. Ako je Bog sve dao i sve zna zašto mu se moliti?
Molitva predstavlja potrebu celog bića da razgovara sa Bogom, a ne traženje od Boga.
Ako čovek pogrešno razume Boga, ko da mu to ukaže, kome da veruje?
Biti čovek nije lako. Šta to uopšte znači, ko je čovek? Život čoveka ne bi imao smisla da nema Boga. koji je nama prvi prišao. Biti hrišćanin znači biti Hristos, žrtvovati se kao Hristos i biti veran Bogu, ostati dosledan njegovim zapovestima. Hristos je sam put, istina i život... Šta ako nam se Bog ne javi?
U božijem prisustvu sve je tu, ono predstavlja punoću života. Postoji plan Božiji u svakom od nas, a mnogi ne razmišljaju o tim planovima već su preokupirani svojim problemima.
IDENTITET I SAMOZABORAV
Tema: Identitet i samozaborav
Vreme: utorak, 01.11.2011 u 19.15
Mesto: Svečana sala Zemunske gimnazije
Gost - predavač: Vladeta Jerotić, psihijatar, psihoterapeut, književnik, akademik
Razgovor organizovala: Sanja Štrbac, prof. srpskog jezika i književnosti
Fotografije: Olga Trifunović I-9
Video: istorijsko - dokumentarna sekcija
Autori teksta: Sara Cojić i Aleksandar Golubović III-2
Organizatori: Zemunska gimnazija i Manastir Sv. Arhangela Gavrila Zemun
Pred punom svečanom salom Zemunske gimnazije, 1.11.2011. godine, na mnoga životna pitanja odgovore i smernice dao nam je počasni gost Vladeta Jerotić, psihijatar i psihoterapeut. Akademik.
Svoja razmišljanja i dugogodišnje iskustvo pretočio je u zanimljivu priču obogaćujući je aforizmima velikih filozofa i phisijatara kao što su Jung i Frojd, Erikson, Adler i Sioran.
Dotakli smo se pitanja: ''Ko sam ja?''. To je pitanje koje vekovima unazad čovek postavlja sebi tragajući za svojim identitetom. Teško je objediniti sve što čini naše ''ja'' jer se kao prirodna pojava javlja samozaborav.
Kako shvatiti da dete, već sa tri godine samouvereno izgovara misao ''ja sam ja'', kada se veruje da se njegov identitet formira do pete godine i da se posle samo nadograđuje? Profesor Jerotić smatra da je identitet kontinuitet, odnosno on jača tokom života obrađivanjem informacija, kao najnižeg stupanja, koje formiraju znanje da bi na kraju dobili saznanje.
Suprotno mišljenju da je uslov pamćenja zaborav, stoji mišljenje da ljudi nikad ništa ne zaboravljaju i da sve te informacije stoje pohranjene u našoj podsvesti i čekaju da budu ponovo vraćene u našu svest.
Inspirisani njegovom pričom, zadivljeni i produhovljeni gosti nisu se ustručavali da iznesu svoje nedoumice na koje je profesor Jerotić odgovarao sa velikim entuzijazmom.
Pozivamo Vas da i sledećeg utorka prisustvujete još jednom predavanju u okviru tribine Školazadrugog.
NOVI POGLED NA MRŽNJU I AGRESIJU
Tema: Novi pogled na mržnju i agresiju
Vreme: utorak, 25.10.2011 u 19.15
Mesto: Svečana sala Zemunske gimnazije
Gost - predavač: Snežana Milenković, psiholog i profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu
Razgovor organizovala: Sanja Štrbac, prof. srpskog jezika i književnosti
Fotografije: Olga Trifunović I-9
Autor teksta: Tamara Radovanović I-9
Organizatori: Zemunska gimnazija i Manastir Sv. Arhangela Gavrila Zemun
Kada bi jedan čovek svaki put kada je ljut napravio nešto umesto da uništi, za života bi izgradio čitav grad, a možda i više. Nažalost, kada se agresija spomene, prvo se pomisli na destruktivnu silu unutar čoveka. Kako tu destruktivnu silu pretvoriti u konstruktivnu?
Odgovor smo tražili na još jednoj tribini "Škola za drugog" - ovog puta sa temom "Novi pogled na mržnju i agresiju". Tribina se održala dana 25.10.2011. u 19:15 u svečanoj sali Zemunske gimnazije, a ovom prilikom svojim prisustvom nas je počastila Snežana Milenković, psiholog i profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Da li je zlo zapravo zlo ili odsustvo dobra? Kako zlo nastaje i kako dospeva u nas? Sigmund Frojd je imao teoriju da se čovek rodi sa zlom u sebi, a ono je zapravo sila koja nas tera da agresivnu energiju koristimo u loše svrhe. Da li je otac psihoanalize pogrešio? Neka shvatanja mu se protive i tvrde da je čovek kao jedinka dobar, ali da je društvo zlo, da ga ono frustrira i time tera da čini loša dela.
Publika se ipak na kraju složila sa mišljenjem nase gošće - zlo je naš izbor i svako ko uloži napor, biće dobar. Recept za dobrog čoveka je voleti prvenstveno sebe, a kada naučimo da volimo sebe, lako volimo i druge i tada smo se zaista rešili zla. Kratkim pitanjima i zanimljivim odgovorima i komentarima izvukli smo pouku: sledeći put kada smo baš jako ljuti, najbolje da uzmemo cigle i cement i slažemo ih dok nas ljutnja ne prođe. Ko zna, možda do kraja našeg života nikne nekoliko novih gradova.
ČOVEK - DRUGO JA
Tema: Čovek - drugo ja
Vreme: utorak, 18.10.2011 u 19.15
Mesto: Svečana sala Zemunske gimnazije
Gost - predavač: episkop losanđeleski i zapadnoamerički g. Maksim (Vasiljević)
Razgovor organizovala: Sanja Štrbac, prof. srpskog jezika i književnosti
Fotografije: Olga Trifunović I-9
Autor teksta: Tamara Radovanović I-9 i Tina Popović III-2
Organizatori: Zemunska gimnazija i Manastir Sv. Arhangela Gavrila Zemun
U potrazi za srećom i bogatstvom, čovek ode negde daleko zaboravivši na pravu vrednost. Udaljava se od svojih najmilijih, zaboravlja ih. Kakav je to čovek? Jedina reč koja bi ga adekvatno opisala -mrtav. "Ko ne ljubi brata svoga, ostaje u smrti!", reče Sv. Jovan Bogoslov. Da li je ispravno imati materijalnu satisfakciju ili je možda bolje biti duhovno bogat? Da li treba biti samo svoj ili ponekad poslušati tuđi savet?
Odgovore smo pokušali da nađemo na predavanju "Čovek-drugo ja" koje se održalo 18.10.2011. u 19:15 u svečanoj sali Zemunske gimnazije. Šta je to drugo ja? Gost tribine, episkop losandjeleski i zapadnoamerički g. Maksim (Vasiljević), dao je svoj odgovor.
Prodrli smo u srž izvora našeg postojanja i shvatili nove istine o nama kao bićima. Dokaz za to da niko ne može da funkcioniše izolovano, kao jedinka, jeste sam Bog koji postoji u vidu Svete Trojice i zemaljski život Isusa Hrista i njegov neprestani dijalog sa Bogom Ocem.
Isus Hrist treba da nam bude uzor, jer nikad ne postupa kao sebična individua. Sebičnost je veliki problem i jedini pravi način da je se oslobodimo i spojimo sa drugim ja, jeste ljubav. Potrebno je da dopustimo nekom da deli prostor s nama, da damo uvid u naše unutrašnje stanje.
Svi mi doživimo egzistencionalni preobražaj - promenimo stav prema životu i odnos prema drugima. Uvaženi episkop nam je ukazao na to kako je neophodno da shvatimo da je duhovna veza jača od fizičke i da tek kada nekog izgubimo uviđamo njegovu vrednost. Dokle god budemo doživljavali život kao posed i ne budemo spremni da se žrtvujemo za drugog, nećemo biti spremni ni za prirodnu smrt, kada za to dođe vreme. Na kraju nam je dočarao razliku između tople Kalifornije i rodne Srbije i svojim šalama učinio ovo predavanje nesvakidašnjim.
Pozivamo vas da i sledećeg utorka budete učesnici jos jednog predavanja u okviru tribine Škola za drugog .
O ZNAČAJU MILANSKOG EDIKTA I MISIONARSKOG RADA SV. ĆIRILA I METODIJA DANAS
Tema: O značaju Milanskog edikta i misionarskog rada sv.Ćirila i Metodija danas
Vreme: utorak, 11.10.2011 u 19.15
Mesto: Svečana sala Zemunske gimnazije
Gosti: dr. Radivoj Radić, vizantolog, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Razgovor organizovala: Sanja Štrbac, prof. srpskog jezika i književnosti
Fotografije: Sreten Stojanović, prof. filozofije
Video: istorijsko - dokumentarna sekcija
Autor teksta: Tamara Radovanović I-9
Organizatori: Zemunska gimnazija i Manastir Sv. Arhangela Gavrila Zemun
U februaru 313. godine car Konstantin je doneo Milanski edikt - najvažniji dokument u istoriji hrišćanstva. Uprkos onome što ljudi misle, ovaj edikt nije proglasio hrišćanstvo državnom religijom u Vizantiji, već je sprovodio toleranciju prema hrišćanstvu koje je zvanje državne religije dobilo tek 380. godine, skoro sedam decenija kasnije.
2013.navršava se 1700 godina od donošenja Mielnskog edikta, a iste godine slavimo još jedan jubilej - 1150 godina od kad su se su sveti Ćirilo i Metodije odazvali na poziv cara Rastislava i krenuli na put ka Moravskoj. Time su udareni temelji pismenosti celokupnog slovenskog sveta.
Povodom ovih jubileja, dana 11.10.2011. u 19 časova i 15 minuta u Svečanoj sali Zemunske gimnazije organizovano je predavanje o značaju pomenutih događaja danas. Gost ove tribine bio je prof. dr Radivoj Radić, vizantolog i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Zašto je car Konstantin doneo edikt u kom bi do tad progonjeno hrišćanstvo bilo legalizovano i sasvim dozvoljeno? Kako je primio hrišćansrvo? Šta je sadržaj legende o krstu i zasto je značajna za cara Konstantina? Čiji su Ćirilo i Metodije? Teme su o kojima je profesor Radić na zanimljiv način govorio ukazujući na detalje koji su manje poznati široj javnosti.
Publika je bila fascinirana profesorovim predavanjem i nakon priče o događajima koji se proslavljaju za dve godine, čuli smo pitanja i odgovore i o drugim vizantijskim bitnim ljudima kao sto je porodica Foka - najmoćnija porodica u Maloj Aziji zaslužna za početak monaškog života ili car Justinijan II - car osakaćenog nosa.
Pozivamo vas, sadašnji i bivši učenici, profesori, roditelji i drugi prijatelji naše škole, da i sledećeg utorka budete učesnici još jednog predavanja u okviru tribine Škola za drugog.
TRADICIONALNA I MODERNA ŠKOLA
Tema: Tradicionalna i moderna škola
Vreme: utorak, 04.10.2011 u 19.15
Mesto: Svečana sala Zemunske gimnazije
Govorili: prof. dr. Radovan Bigović i direktor Zemunske gimnazije Miloš Bjelanović
Razgovor organizovala: Sanja Štrbac, prof. srpskog jezika i književnosti
Fotografije: Sreten Stojanović, prof. filozofije
Video: istorijsko - dokumentarna sekcija
Autor teksta: Tina Popović III-2
Organizatori: Zemunska gimnazija i Manastir Sv. Arhangela Gavrila Zemun
Naša Zemunska gimnazija teži da bude najbolja srpska gimnazija na polju: obrazovanja, vaspitanja, morala, liderstva, spajanju tradicionalnog sa modernim…Tu misiju otpočeli smo obnavljanjem tradicionalnog Svetosavskog bala, a nastavljamo proslavljanjem dva velika jubileja - 1700 godina od donošenja Milanskog edikta i 1150 od slovenske misije sv.Ćirila i Metodija.
Imali smo priliku, da popričamo o bitnim temama današnjice sa direktorom Milošem Bjelanovićem i uvaženim prof. dr. Radovanom Bigovićem. Tema današnjeg susreta bila je “Tradicionalna i moderna škola”.
Dotakli smo se raznih pitanja kao što su: “Kakav je čovekov smisao života, a kakav odnos prema ljudima i prirodi? Koji su to problemi i koliku slobodu čovek ima u društvu?”;”Da li nauka i vera mogu zajedno?”; “Šta to škola ima u sebi što izaziva odbojnost?”; “Šta je moderna škola i da li taj pojam uopšte postoji?”; “Šta je najviše unapređeno u školstvu?”...Ovo su neka od mnogih pitanja, koja su razmatrana na ovom jednočasovnom skupu.
Došli smo do zaključka da u prosveti, što kvalitetnije obrazovanje treba da bude na 1. mestu, iako trenutno stanje u državi to ne oslikava. U ovim turbulentnim vremenima, promene su neophodne, ali se još uvek ne zna koje će nas tačno odvesti do zajedničkog cilja. Ipak, znanje nije jedini cilj. Krajnji cilj nam je, da jednog dana učenik naše škole može sa ponosom da se osvrne i spomene Zemunsku gimnaziju kao svoju školu.
Hvala svima na poseti! Nadamo se da ćemo se videti i sledećeg utorka u još većem broju!