22.12.2016.

PRETRAGA
Поделите ову страну:

Младост нема границе!

Међународна манифестација под називом Младост нема границе одвијала се од 8. до 10. децембра. Њени носиоци су Земунска гимназија, Филолошка гимназија и Задужбина „Доситеј Обрадовић“, а гостујуће школе и активни учесници су биле Гимназија „Никола Тесла“ из Будимпеште и Гимназија „Доситеј Обрадовић“ из Темишвара.

Богат тродневни културно-првосветни садржај обухватао је најпре изложбу о животу и раду Доситеја Обрадовића, коју је 8. децембра, уз пригодан програм у Филолошкој гимназији, отворио проф. др Душан Иванић, иначе некадашњи ђак Земунске гимназије.

Колеге из Будимпеште и Темишвара су током преподнева 9. децембра имале прилику да присуствују часовима српског језика и књижевности, историје и веронауке у Земунској и Филолошкој гимназији и да при томе размене искуства о актуелним питањима наставе у Србији, Мађарској и Румунији. Уметнички печат читавој манифестацији дало је Књижевно подне са Матијом Бећковићем, који се љубазно одазвао позиву да надахнуто говори о свом стваралаштву, казује стихове и одговара на питања ученика о занимљивим видовима свог богатог књижевног опуса.

Централни догађај Манифестације Младост нема границе одвијао се у касним подневним и вечерњим часовима у препуној Свечаној сали Земунске гимназије. Управница Задужбине „Доситеј Обрадовић“ – госпођа Мирјана Драгаш доделила је Захвалнице школама организаторима и гостима. Посебно признање за организацију и извођење читавог догађања, када је Земунска гимназија у питању, припало је професоркама мр Валентини Вукмировић Стефановић и др Вукосави Живковић. Врхунски моменат, који сведочи о високој образовно-креативној сфери свега онога што је претходило овој финалној вечери, свакако је додела награда за најбољи есеј на тему живота и стваралаштва Доситеја Обрадовића, као и такмичење у беседништву ученика четири школе.

Креатори тема за есеј и беседу на задату тему били су професори књижевности др Душко Бабић, директор Филолошке гимназије и др Вукосава Живковић. Три есејистичке теме су пратиле важне мисли Доситеја Обрадовића из различитих периода његовог стваралаштва: „Слатка је утеха да ће наша имена живети и мила нашем роду бити”, „Тражи науку и гладујући и жеднећи”, „Учен човек ако ће и пешице ићи, сваки га поштује”; док је задата тема била у уској вези са националном и европском културном историјом добивши индикативан наслов: „Српска култура између Доситејевог европејства и Вуковог народњаштва“.

Са поносом истичемо да је троје ученика Земунске гимназије добило награде за најбољи есеј и то: Нера Давидовић III/6 и Катарина Ненадовић II/3 за есеје под називом „Слатка је утеха да ће наша имена живети и мила нашем роду бити”, а Тамара Недељковић III/3 за есеј „Учен човек ако ће и пешице ићи, сваки га поштује”, док су остали ученици – учесници есејистичког стваралаштва добили похвалнице.

Дводелно такмичење у беседништву почело је говорима на задату тему осморо ђака из четири гимназије, док су у другом делу на слободну тему беседили ученици Филолошке гимназије, Гимназије „Никола Тесла“ и Земунске гимназије. Земунске гимназијалце су представљали матуранти IV-6 разреда Емилија Јовановић и Лука Јурановић, говорећи о теми самоубиства младих и проблему беле куге у Србији. У оштрој конкуренцији, наша матуранткиња Емилија Јовановић је освојила друго место. Свечаност је пратио и пригодан музички програм које су вредно и професионално урадиле професорке Земунске гимназије Анђа Лазовић и Наташа Павловић.

Последњи дан манифестације био је предвиђен за посету важних места у Београду за живот и стваралаштво Доситеја Обрадовића: Педагошки музеј, Саборну цркву, Калемегдан, Музеј Вука и Доситеја и Народна библиотека.

Награђеним ученицима свакако треба посебно честитати јер су показали да су кадри достићи врхунце писане и усмене речи, а колегама захвалити на несебичној помоћи и прегалачком раду, уз жељу да оваквих окупљања и успеха буде што више!!!!!!!!

Др Вукосава Живковић, професор српског језика
и књижевности Земунске гимназије

Упис

Erasmus+

Упис

Занимљива чињеница

Горан Паскаљевић (1947.) - Познати филмски редитељ завршио је чувену филмску академију ФАМУ у Прагу. Паскаљевић је снимио тридесетак документарних, краткометражних и четрнаест целовечерњих филмова, од којих су скоро сви и учествовали и добијали признања и награде на највећим светским фестивалима (Кан, Берлин, Венеција, Торонто). За филм Буре барута добио је награду Европске филмске академије као најбољи европски филм 1999. Филмски часопис Вариетy га је уврстио 2001. године у пет најзначајнијих светских редитеља.

© Земунска гимназија - Сва права задржана. Израда сајта: КИО д.о.о.