Ученици Земунске гимназије на јавном часу посвећеном Јасеновцу, у Народној скупштини Републике Србије „Право на незаборав”

Поводом обележавања 9. маја, Дана победе над фашизмом, у великом холу Народне скупштине организован је јавни час, којем је Земунска гимназија имала част да присуствује заједно са Првом и Трећом београдском гимназијом. Међу ђацима наше школе нашло се 50 најбољих ученика историје, у пратњи наше професорке Љиљане Раковић и директора Милоша Бјелановића.

У пар сати испуњених сећањем на страхоте Другог светског рата и масовног злочина над недужним људима, ђаци су имали прилику да се поближе упознају са чињеницама о страдању свог народа и поткрепе своје знање стечено у школским клупама. Централни део догађаја чинила је изложба о логору смрти Јасеновцу, која је на директан начин пружала слику о зверствима почињеним у Независној Држави Хрватској. Колико мржња и нечовечност могу узети маха, приказано је у серији плаката, употпуњених сликама које изазивају запрепашћење и наводе човека на размишљање. Материјални део изложбе садржао је и аутентичне предмете који су припадали самим логорашима из Јасеновца као и из Доње Градишке, а сви ти артефакти на себи носе траг живог човека, који је мислио, говорио, и којем је бескрупулозно одузето право на живот.

Беспоговорно, најпотреснији део окупљања била су сећања господина Гојка Рончевић Мраовића и госпође Јелене Бухач Радојчић, преживелих логораша који су са свега 7 година одведени у дечије логоре, које су усташе формирале у склопу свог злочиначког подухвата истребљења српског народа. Обоје се са болом у гласу присећају убистава својих родитеља, браће и сестара и тешког времена проведеног у страху. Обраћајући се деци, искрено и са надом, господин Гојко је поручио „Никада не заборавите страдања и гајите културу сећања!“, желећи тако да освести нове генерације и нагласи важност очувања традиције и одавања почасти жртвама које су поднете.

Понеки ученици су, такође, имали прилику да учествују у интеракцији са гостима и да јавно искажу своје ставове и мишљена поводом великог питања које је покренуто након 70 година. Међу њима, реч су имали и наши ђаци Милорад Сретеновић, Ана Златковић и Јелена Кељаћ, поделивши приче из својих породица, као и искрене утиске које ова тема оставља на млађу популацију.

Овај јавни скуп, на који се чекало 7 деценија, направио је корак ка освешћивању и буђењу колективне свести о истинским вредностима на којима би један народ, а и цело друштво требало да почива. Мржња и злочини који су однели животе на стотину хиљада деце и одраслих, не сме остати заборављена, докази заташкани, а злочинци проглашени за свеце. Овог 9. маја, не слави се само крај једне историјске епохе, већ дан када се људскост пробудила и победила зверство које је владало. На људском роду је да још једном понесе терет правде и толеранције и да се до краја бори за свет у којем ће владати мир и достојанство.

Милица Ј. Јанковић IV2

Фотографије можете погледати ОВДЕ