80 ГОДИНА ОД ЗАТВАРАЊА ЈЕВРЕЈСКОГ ЛОГОРА ЗЕМУН И ОТВАРАЊА ПРИХВАТНОГ ЛОГОРА ЗЕМУН, КОНЦЕНТРАЦИОНИХ ЛОГОРА НА СТАРОМ САЈМИШТУ У БЕОГРАДУ

У Свечаној сали Земунске гимназије 17. 05. 2022. године, одржано је сажето, али изузетно поучно предавање поводом 80. годишњице од затварања једног од најстрашнијих логора на просторима Републике Србије.

Нашу школу су посетили можда и најстручнији људи из ове области, те нам испричали о постојању, животу, жртвама и самом крају немачких концентрационих логора на Старом сајмишту или боље речено Јеврејског логора Земун, основаног децембра 1941, а затвореног 10. маја 1942. године и Прихватног логора Земун, који је постојао од 1942. до 1944. године.

Присетили смо се и других великих логора који су постојали током Другог, али и Првог светског рата.

Ученици и професори, помно су слушали сваку реч наших предавача.

Др Милан Кољанин, виши научни сарадник Института за савремену историју, је кроз кратку причу и презентоване фотографије, прошао кроз историјат ове тешке теме. Сазнали смо да је у Јеврејском логору страдало око 6 400 Јевреја, углавном жена и деце. Такође, да је кроз Прихватни логор Земун прошло око 32 000 људи, махом Срба, од којих је око 11 000 убијено.

Обратио нам се и господин Ненад Фогел, председник Јеврејске општине Земун. Упутио нас је у то како је и његова породица доживела трагедију, те да су сви, сем његовог оца, страдали у Јасеновцу. Као и да „коначно решење“ не значи да је нешто заиста готово.

Као доказ томе, говори чињеница да је за време предавања у првим редовима седео и господин Аврам Израел и секретар Јеврејске општине Земун Риа Бехерано, који су такође потомци преживелих Јевреја и чије су породице такође страдале у Јасеновцу. Парадоксално, иако се логор на сајмишту звао Јеврејски логор Земун, у њему није било Јевреја из Земуна. Жртве су биле из окупиране Србије и Београда, док су земунски Јевреји одвожени на најстрашније стратиште, логор Јасеновац у Независној држави Хрватској.

Задовољство је било саслушати и др Кринку Видаковић Петров, директорку Меморијалног центра „Старо сајмиште“, која је поделила са нама потресна породична сећања.

За сам крај обратио нам се господин Миодраг Капор, државни секретар из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Државни секретар је истакао како се управо вратио са комеморације из концентрационог логора Маутхаузен и нагласио како се ништа не заборавља, и да треба неговати културу сећања и спомен на жртве.

За целокупну организацију догађаја, и уводну реч, овог дивног предавања у знак сећања на страдања невиних људи, заслужна је професорка историје, Љиљана Раковић, као и професорке историје Јасмина Перишић и Јована Петровић.

Јеврејска општина Земун, донирала је школи и присутним ученицима своја издања: „Зборник радова учесника Конференције Јеврејски логор Земун и Прихватни логор Земун прошлост-садашњост-будућност“, као и књигу „Нестали у Холокаусту Земун-свака слика прича причу“, која говори о страдању Јевреја, и књигу „Праведници без медаље“, посвећену свим добрим људима из периода рата који су Јевреје током Холокауста штитили од сигурне смрти.

Могу рећи да је предавање било одлично, јако професионално осмишљено. Види се добро познавање теме гостујућих предавача и професора, уложени труд, а највише жеља, да се кроз другачији начин прикаже суштина јако тешке теме и то кроз речи најстручнијих из те области, на најблажи могући начин, примерен ученицима.

Не могу баш да кажем да сам у потпуности уживала, јер је било престрашно слушати о томе шта се некада чинило невиним људима само зато што припадају јеврејском, српском, ромском или неком другом народу; о животу, мукама, страдању, времену проведеном у логору и ужасном камиону смрти названом „душегупка“.

Једно је сигурно, да сам са предавања изашла богатија за важан део сазнања, културе, као и са лепим искуством више.

За крај, издвојила бих оно најбитније, што смо поред једне добре историјске лекције сазнали, а што ће нам сигурно значити. То је реченица да људе не везујемо за њихову националност и порекло.

У нади да су сви присутни стекли једно ново и драгоцено искуство, радујемо се неким новим сусретима и још једном захваљујемо на гостовању.

Теодора Радуловић, ученица одељења 1/7

Аутор фотографија је Југослав Ракита.

Линк са изложбе:

Сајмиште филм