ПРИМЕНА ХЕМИЈЕ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ - ОГЛЕДНО-УГЛЕДНИ ЧАС ИСТОРИЈЕ И ХЕМИЈЕ 26.12.2023

У лабораторији Земунске гимназије 26.12.2023. године, одржан је огледно-угледни час историје и хемије, на тему „Примена хемије у Првом светском рату“.

Ученици одељења 3-11, смер специјално надарених за физику, су заједно са професорком историје Љиљаном Раковић, и професорком хемије Јованом Загорац, организовали изузетно поучно и интересантно предавање. Професорке су нагласиле како се резултати сваке научне дисциплине могу применити у добре и лоше сврхе, а овај час је то и доказао.

Добро упознати са током Великог рата,уз пратећу презентацију и експерименте ученици су спојили две науке у једно и спровели нас кроз постепени развој и значај који су хемијска открића имала у ово историјско доба.

Присутни су са огромном пажњом слушали о анализама које су извршили др Сима Лозанић, први ректор у историји Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, хемичар који је изучавао експлозиве и састав пијаћих вода, а ондахемичар ифорензичардр Рудолф Арчибалд Рајс, који се,поред осталог, нарочито истакао радом на истраживању ратних злочина над српским народом.

Такође, са хемијске стране чули смо и сазнали много тога о самом постанку и хемијском саставу барута, као најстаријег експлозива, а потом и динамиту и ТНТ-у. Током читавог часа ученици су изводили хемијске експерименте или демонстрирали хемијске препарате и материјале.

Неизоставни су били и такозвани „дум дум меци“,препознатљиви по својој разорности и експлозији која се шири приликом ударца у мету.Они су забрањени за употребу Хашком конвенцијом, али их је аустроугарска војска користила у Србији 1914. што је темељно истражио и документовао др Рајс.

Потом је уследила прича о бојним отровима, првом оружју за масовно уништење, чија је примена имала широку распрострањеност у време Првог светког рата.

Страшно је било само чути и помислити на то колико је живота однело гушење изазвано овим материјама, које су заправо први пут употребљенеаприла1915. у бици код Ипра, а као кључни издваја се хлор, којег смо имали прилику и да видимо уживо.

Поред свог утицаја на ратишту, хемија је примену имала и у медицини. Наиме, у време Великог рата Србијом се ширила и заразна болест, тифус.

Загађени услови, контаминирани аустроугарски заробљеници само су неки од узрочника јако брзог ширења овог запаљења, које се преносила уз помоћ човечјих белих ваши.

Тим пре, билаје неопходна детаљна дезинфекција и стерилизација, колико су услови то дозвољавали.У том процесу, своје место је пронашло „Српско буре“, импровизовани аутоклав, односно „Пећ за дезинфекцију“, чиме је страшна епидемија коначно заустављена.

На самом крају, чули смо задивљујуће податке о томе како су се све лекари и медицинско особље сналазили у ратним условима, како би војсци и цивилима пружили неопходну помоћ.

Употеба анестетика, била је од изузетног значаја за ратну хирургију, али не би била могућа без етра и хлороформа.

Напослетку аналгетици, и као главни представник издвојио се морфин.

За крај, још једном бих хтела да напоменем да је било велико задовољство подржати труд који је уложен у овај пројекат, и све похвале за ученике коју су дали све од себе да се представе у најбољем светлу.

Теодора Радуловић, ученица одељења 3-7