Историја

PRETRAGA
Поделите ову страну:

Школа са традицијом

Земун, у близини ушћа Саве у Дунав, на магистрали Солуна и Беча имао је посебно уређење и привилегије, био „ грађанска оаза посред једне војничке землље“ и постао град бројних занатлија и трговаца. До средине XИX века у Земуну је било више основних школа (јеврејске, грчке и српске), али није било школе у „ лако приступној околини“ која би младима давала практично образовање за којим се осећала потреба, па је у Војној граници (поред постојећих у Раковцу и Митровици) рескриптом Војне команде од 23. септембра 1858. отворена дворазредна Реална школа у Земуну (званично Нижа реална школа), а дана 31. октобра 1858, актом бр. 15 равнатељство те школе известило је градски Магистрат да је први разред отворен „ и да је 15. октобра почела обука, а да се у том једном резреду настава обавља у 33 часа недељно и да је уписан 21 ученик“. (Миодраг Дабижић).

Школа је била смештена у зграду подигнуту 1786. године, поред римокатоличке цркве (место где се данас налази одељење унутрашњих послова). Ученици су били деца занатлија, трговаца и чиновника, а настава и администрација су у овом периоду вођене на немачком језику.

Генерална команда Војне границе у Темишвару донела је одлуку 26. јуна 1868. да се отвори и трећи разред, те тада почиње развој реалне школе преко Мале реалке (1872-1881) до Велике реалке (1881-1895). У овом периоду школа је већ била смештена у ново здање (подигнуто за ту намену 1879. године) на ободу Контумаца, односно Земунског парка. Та зграда (са 29 мањих и већих просторија – 7 учионица разредне наставе и 11 разних кабинета) чини стари део данашње школоске зграде. Из Велике реалке школа је прерасла у Реалну (осмогодишњу) гимназију, а први испит зрелости после осмог разреда гимназије, одржан је школске 1900-01. године.

Занимљива су два отписа из тог времена: први бр. 14070 од 9. септембра 1901. даје упутство о „ присуству женскиња к поагању испита зрелости“, а други бр. 26080 од 26. октобра 1908. доноси одредбу о употреби ћирилице од стране наставника.

Почетком XX века због великог прилива ученика у Ралну гимназију и Трговачку академију приступио се доградњи зграде. Дозиђивање је започело 31. маја 1913. (али због избијања првог светског рата је трајало дуже од планираног). Новом зградом , присаједињеном старом здању, заокружен је данашњи изглед (четворна зграда са двориштем-амфитеатром у средини).

Данашњи изглед зграде Земунске гимназије

У време оба светска рата школа је престајала са радом, а зграду су користиле војске. Између Првог и Другог светког рата гимназија је реформисана и добила обележја националне државне школе. Од 1. априла 1934. године, припајањем Земуна Београдској општини, Реална гимназија стаје у ред београдских гимназија.

После Другог светског рата, од 1949. године почела је реформа школства, а Земунска гимназија од 1949-1958. године била је огледна школа, а од 1958. образовање се претапа - основна школа прераста у осмогодишњу, а средње школе у четворогодишње образовање. У Земунској гимназији су отворена два смера: друштвено-језички и природно-математички. Овако организована настава траје до данас (сем у годинама апликације реформе по Систему заједничких основа. од 1977-90.) И данас се школа укључује у све промене у образовању (Развојно планирање – прихваћен пројекат радне групе и реализује се од 2005-06. под називом „ Радо на час“ ).

Земунска гимназија, готово од оснивања до данас, била је обележје града, а од 1911. године оснивањем Ђачке читаонице израста у културни центар Земуна. У читаоници су ученици већ 1912/13. школске године држали предавања о младим песницима (Милан Ракић) за ученике и грађанство Земуна. Основан је просветни клуб „ Бранко Радичевић“ који ће између два светска рата прерасти у Југословенски средњошколски просветни клуб „Бранко Радичевић“ и деловаће све до Другог светског рата (интересантно је да су се литерарни састанци у школи одржавали недељом). У време оснивања Школе отворена је књижница(раздвојена учитељска и ученичка). Данас је то библиотека са читаоницом (фонд 27.000 књига). Занимљиво је да су око 8.000 књига поклонили ученици и професори Земунске гимназије, а најбројнији легат је Спомен библиотека Јоване Алексић .

Као и на почетку XX, тако је и на његовом к рају, а и почетком XXИ века , читаоница Земунске гимназије била књижевни културни центар Земуна, организујући, у част великана писанеи казане речи, Књижевно-реторичку трибину „ др. Милош Ђурић/Рашко Димитријевић “ на којој је гостовало око 100 еминентних писаца, професора универзитета, књижевних критичара.

У години свечаног обележавања двеста година од отварања Велике школе у Београду, Земунска гимназија ће прославити сто педесет година рада. Публикација „Развој српске школе кроз векове“ ће обележити наше школске свечаности.

Јелка Нешковић : Гимназија (уље на платну)

Упис

Упис

Занимљива чињеница

Записано је да су, у век и по дугом животу, у школи стасавали и даље име школе проносили: шахисти – Интернационални мајстор Петар Смедеревац и мајстор Томислав Перван...

© Земунска гимназија - Сва права задржана. Израда сајта: КИО д.о.о.