UČenik generacije
IGOR PRLINA - UČENIK GENERACIJE 2008/2009
Srebrnjak na početku školovanja, a danas zlatnik
Maturant Igor Prlina, po mnogo čemu neobičan dečko, ovom rečenicom započinje naš razgovor.
„Na početku školovanja, posle uspešne prve godine, nagrađen sam jednim srebrnjakom. To rano priznanje za moj trud podstaklo me je da nastavim da učim i dalje razvijam svoje mogućnosti i široka interesovanja. Danas, kada sam proglašen ’Đakom generacije', zahvalan sam na najnovijim pohvalama i nagradama, ali sav posao je već gotov. I ovaj zlatnik i onaj srebrnjak mi jednako znače, ali najzahvalniji sam za tu podršku i poverenje profesora kada sam bio samo još jedno dete koje će oni podučavati četiri godine“, kaže i dodaje da mu je velika čast što je imao priliku da na maturi održi govor, čak i pre nego što je bio proglašen za najboljeg u generaciji. „U Zemunskoj gimnaziji sam postao odličan govornik“, govori Igor kroz smeh.
Odavno se između zidova „Stare dame“ govorilo o izuzetnosti kakva nije skoro viđena, ali nikada do sada ni jedan učenik nije bio pohvaljen jednoglasnom odlukom kolektiva škole. Zemunsku gimnaziju je odabrao, jer je shvatio da mu ona može pružiti opštu kulturu, ali i napredak u poznavanju prirodnih nauka. Kako kaže, prirodnjačko znanje koje mu je naša škola pružila može da se nosi rame uz rame sa školama specijalizovanim za njih. Igor planira da upiše teorijsko-eksperimentalnu fiziku, koja mu pruža najfundamentalnija znanja i zahteva inovativnost koju, sigurna sam, on ima na pretek. Nada se da će ga školovanje dovesti do široko priznatog naučnog rada, ali bez obzira na koju stranu život da ga odgurne - možda će se baviti književnošću ili politikom - neće se žaliti, jer veruje u sebe i zna da će se, kojim god putem da krene, snaći i boriti za lični i kolektivni napredak.
Znatiželjni dečak
Igor kaže da škola ne može da usadi detetu poriv za učenjem, već da je ona instrument za oblikovanje našeg znanja. Na njegovu znatiželju koja se javila još u ranom detinjstvu, uvek je bilo odgovora od strane porodice i zato smatra da su mu oni najveća podrška. „ Svoja široka znanja nisu želeli da mi nametnu, već da ih sa mnom podele i da u meni stvore sigurnost da ću uvek dobiti odgovore i objašnjenja.“ Jedina ambicija njegovih roditelja je bila da bude srećan - mislim da je to najbolji stimulans i poruka detetu - i zato danas Igor ima sopstvene želje i očekivanja.
Što se pojave nerviranja zbog škole tiče, za njega je to potvrda da nam je obrazovanje bitno i treba tu energiju iskoristiti konstruktivno. Kao savet budućim generacijama srednjoškolaca izdvaja korist od slušanja na času kao najbitniju. „Škola je bazirana na odnosu profesora i učenika, a ne na samostalnom radu učenika uz knjigu. Profesor mora da podstiče rad, ali učenik donosi odluku o tome. Sa časa ja kući ponesem sedamdeset pet odsto naučenog gradiva, a onda je sve lakše, preostaje mi samo utvrđivanje.“ Uz ovakav način učenja, Igoru ostaje jako puno slobodnog vremena.
Bez Facebooka - Slobodan čovek
Jedan je od retkih ljudi od kojih sam u poslednje vreme čula: „Ne, nemam fejsbuk“. To mu omogućava da se vidi sa drugovima u stvarnosti. Svim svojim prijateljima zna ime i prezime, poznaje ih, javlja im se i može da se pouzda u njih. Igor svira klavir, piše prozu i eseje, a voli i da komponuje.
Član je Istraživačke stanice „Petnica“ od prvog razreda gimnazije i kaže da ona podstiče druženje koje omogućava timski rad. Kada je prvi put tamo pošao bio je previše samouvereni dečak, a sada je sposoban za samostalni rad, otvoren za primedbe i savete. U „Petnici“ je došao u neposredan kontakt sa iztraživanjem koje razbija predrasude i jedino realno predočava stvarnost naučnog rada.
 |
 |
 |
Osvojene nagrade:
2009.godina
- prvo mesto na republičkom takmičenju iz hemije (test i istraživački rad) u Užicu;
prvo mesto na gradskom takmičenju iz hemije (test i istraživački rad), u Beogradu; - prvo mesto za hemiju na regionalnoj takmičarskoj smotri naučno-istraživačkih radova talenata u Beogradu;
- druga nagrada na gradskom takmičenju iz fizike u Beogradu;
- pohvala na republičkom takmičenju iz fizike u Beogradu;
- plasman na republičko takmičenje iz informatike;
- treća nagrada na matematičkom takmičenju „Misliša 2009“;
- početkom juna učestvujem na republičkoj takmičarskoj smotri naučno-istraživačkog stvaralaštva talenata.
2008.godina
- prvo mesto na republičkom takmičenju iz hemije (test i istraživački rad) u Kragujevcu;
- druga nagrada na 50. državnom takmičenju srednjih škpla iz matematike u Beogradu;
- treća nagrada na 46. republičkom takmičenju iz fizike u Novom Sadu;
- drugo mesto iz hemije na 50. republičkoj takmičarskoj smotri naučno-istraživačkog stvaralaštva talenata u Beogradu;
- prvo mesto na gradskom takmičenju iz hemije (test i istraživački rad), u Beogradu;
- drugo mesto za hemiju na regionalnoj takmičarskoj smotri naučno-istraživačkih radova talenata u Beogradu;
- drugo mesto na gradskom takmičenju iz hemije (test i eksperimentalne vežbe), u Beogradu;
- plasman na republičko takmičenje iz informatike.
2007.godina
- prvo mesto na republičkom takmičenju iz hemije (test i istraživački rad), u Subotici;
- prva nagrada na republičkom takmičenju iz fizike u Beogradu;
- treće mesto na republičkom takmičenju iz hemije (test i eksperimentalne vežbe), u Subotici;
- prvo mesto na gradskom takmičenju iz hemije (test i istraživački rad), u Beogradu;
- druga nagrada na gradskom takmičenju iz fizike u Beogradu;
- drugo mesto za hemiju na regionalnom takmičenju i smotri naučno-istraživačkih radova talenata u Beogradu;
- drugo mesto na gradskom takmičenju iz hemije (test i eksperimentalne vežbe), u Beogradu.
2006.godina
- prvo mesto na republičkom takmičenju iz hemije (test i eksperimentalne vežbe), u Obrenovcu;
- drugo mesto za hemiju na Republičkoj smotri Centra za talente, u Vrnjačkoj Banji;
- treća nagrada na republičkom takmičenju iz matematike, u Vrnjačkoj Banji;
- pohvala za uspeh postignut na Republičkom takmičenju iz fizike, u Užicu i plasman na Savezno takmičenje iz fizike;
- nagrada "Borislav Pekić" za prozu.
MILAN JOCEVSKI - UČENIK GENERACIJE 2007/2008
 |
 |
 |
Završivši četvrti razred susreo sam se sa najčešćim problemom najboljih đaka - odabirom fakulteta (jer nam sve „ide“ pa se nije lako odlučiti). Iako bi ovo mnogim vukovcima predstavljalo nekakvu prepreku, đaku generacije Zemunske gimnazije bilo je to samo još jedno korisno iskustvo. Četvorogodišnja predavanja u staroj „dami“, saveti profesora i neformalna ćaskanja sa upravom gimnazije su rezultirali stvaranjem jedne jake, perpektivne, prijatne i uvek dobro rasploložene ličnosti koja je uvek spremna za nove izazove - stvaranjem mene. Moje ime je Milan Jocevski i ja sam 149. đak generacije Zemunske gimnazije i brucoš Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Da bih ispisao sve što želim vezano za gimnaziju i moje školovanje u njoj trebalo bi mi dosta vremena i mesta, a onda bi vas taj tekst u internet izdanju verovatno „smorio“. Ne bih dužio ovoga puta, već bih samo rekao da sam se divno osećao četiri godine u „Zemunskoj“. Da je neverovatno lepo osećanje pripadnosti istoriji jedne tako važne institucije u Beogradu (i šire). I da sam izuzetno ponosan što sam postigao ovoliki uspeh u tako „jakoj“ gimnaziji, pored svih mojih dodatnih aktinosti. A neke od njih, kao vanškolske ću pomenuti.
Bavim se novinarstvom na Pinkids televiziji i plesom. Dugogodišnje izučavanje tradicionalnih domaćih i stranih igara, kao i poznavanje modernog baleta i savremenih plesova, a sve u kombinaciji sa latinoameričkim i standardnim plesovima, osposobili su me za nezamislive kombinacije pokreta. Gluma i „život na daskama“ u pozorištu „Dadov“ su me „oslobodili“ mladalačkih stega i podstakli da kreativno razmišljam, a stekao sam i osnovne elemente govorničkih veština. Posećivao sam seminare različitih tematika. Volontirao na najznačajnijim događanjima u Beogradu. I konačno, ali ne i kao poslednju stvar koju sam učinio za protekle četiri godine, završio sam, vanredno, Turistiko-ugostiteljsku srednju školu smer – kuvar.
Mnogo posla i truda sam uložio u moje obrazovanje do ovog trenutka. Još ću mnogo uložiti i od danas pa ubuduće. No, zahvalio bih se svim profesorima Zemunske gimnazije koji su me podržavali, bodrili i bili uz mene u mojim školskim i vanškolskim uspesima. Mnogo ste divni. Najbolji. Ostanite takvi i za buduće generacije. A među novim naraštajem istaći će se neko, neko kao ja, i opet ćete biti ponosni na svog đaka generacije.